Uporedna analiza sa pravosudnim sistemima susednih država, pokazala je da je stepen uspeha izvršenja sudskih odluka u Srbiji na znatno nižem nivou u poređenju sa drugim državama Evrope. Kao osnovni razlog ovako loše realizacije izvršnog postupka domaći i strani stručnjaci su na prvom mestu označili činjenicu da je broj izvršitelja nedovoljan i da ima premalo sistemskih resursa u odnosu na sve veći broj predmeta. Ovakve nalaze potvrđuju i rezultati ankete koju je sproveo doboš, portal specijalizovan za pitanja iz oblasti izvršenja. Da li su privatni izvršioci odgovor na ovaj problem?
Portal doboš je sproveo anketu o iskustvima svojih korisnika, pretežno preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća, u pogledu uspešnosti naplate potraživanja sudskim putem. Anketirani posetioci su odgovarali na pitanje: "Da li ste ikada pokušali da naplate svoja potraživanja sudskim putem".
Od ukupno anketiranih 350 korisnika doboša čak 31,2% nije bilo uspešno u pokušaju naplate sudskim putem, dok je svega 8,8% bilo uspešno. Isto toliko ispitanih (8,8%) je svoje iskustvo okarakterisalo kao delimično uspešno. Iznenađujuć i zabrinjavajuć podatak je da čak 51,0% ispitanih nikada nije, niti bi pokušao da sudskim putem naplate svoja potraživanja jer smatraju da je takav napor puko gubljenje vremena.
Problem
Izvršitelji pri sudovima nemaju ni adekvatnu obuku ni opremu, a ne postoje ni podsticaji da svoj posao obavljaju uspešno, jer im plata nije vezana za ostvarene rezultate u radu. To često dovodi do toga da je prosek realizacije izvršnog postupka duži od 500 dana. Odsustvo pravne sigurnosti koju država mora da obezbedi ima posledice ne samo na strane i domaće investitore, koji nemaju garancije da će u adekvatnom roku moći da naplate svoja dospela potraživanja, nego i na građane Srbije kao pojedince, jer se sporost i neizvesnost izvršenja odražava i na strogost uslova za obezbeđenje, ali i cenu kredita.
Sistemsko rešenje
Stručna grupa sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti prava koji su angažovani na izradi nacrta novog teksta zakona koji bi regulisao oblast izvršenja i obezbeđenja, posebnu pažnju posvetila je uvođenju sistema profesionalnih izvršitelja, sličnog onome koji postoji u preko 70% evropskih država, uključujući i susedne - Bugarsku, Mađarsku i Makedoniju.
Ovakvi sistemi podrazumevaju da se umesto do sadašnjih sudskih izvršitelja uvedu izvršitelji profesionalci, posebno obučeni za obavljanje svoje delatnosti. Lica koja obavljaju posao profesionalnog izvršitelja morala bi pre otpočinjanja delatnosti da pribave licencu, a njihov rad bi nadzirali Ministarstvo pravde i sudovi. Za razliku od sudskih, profesionalni izvršitelji koristili bi svoja sopstvena sredstva za rad i ostvarivali bi zaradu iz onoga što naplate, umesto da primaju platu iz budžeta. Iz tog razloga ovaj sistem predstavlja rešenje bez izdvajanja dodatnog novca iz budžeta.
Zablude
Profesionalne izvršitelje ne treba prosto dovoditi u vezu sa brojnim agencijama za fizičko tehničko obezbeđenje, koje bi primenjivale silu bez jasnog zakonskog osnova, jer će kao u Evropi njihov rad, biti moguć strogo u skladu sa ovlašćenjima za sprovođenje izvršnih radnji koja im daje državno telo, i to uglavnom Ministarstvo pravde. U uporednom pravu može se videti da za privatne izvršitelje važe veoma strogi kriterijumi za sticanje licence, među kojima su i diploma pravnog fakulteta, višegodišnje stručno iskustvo, stručni ispit, pohađanje inicijalne obuke, posedovanje sredstava za opremanje kancelarije, izrada biznis plana i posedovanje osiguranja od profesionalne odgovornosti.
Odgovornost
Odgovornost profesionalnih izvršitelja obezbeđuje se kroz angažovanje Ministarstva pravde i sudova, a izvršitelji moraju da se pridržavaju strogog kodeksa profesionalnog ponašanja (čiju primenu sprovodi državno telo koje izdaje licence) kojim se propisuje kada i kako mogu da rade, parnična i krivična odgovornost u slučaju nepropisnog ponašanja, a postoje i redovne kontrole evidencije i računa svakog profesionalnog izvršitelja. Ovo se čini na prvom mestu kako bi se zloupotreba i primena nezakonite sile prilikom izvršenja u potpunosti otklonila i kako bi se kod građana u što većoj meri stvorio osećaj poverenja u rad profesionalnih izršitelja.
.jpg)
Izvori: Analiza predmeta koje je Projekat BES USAID-a sproveo 2007. i 2008; prezentacija makedonskih zvaničnika, 18. decembar 2007, Beograd, Srbija; statistički podaci bugarske Komore profesionalnih izvršitelja i mađarske Komore izvršitelja; www.judgmentscollected.com/corp.html
Očekivani rezultati
Pored efekata na rasterećenje paravosudnog budžeta, nesumnjivo se očekuje znatno skraćenje trajanja izvršnog postupka. Prema predloženom rešenju zakona, na svakih 30 000 stanovnika trebalo bi da bude po jedan izvršitelj što znači oko 70 privatnih izvršitelja samo u Beogradu ,što je dvostruko više nego što ih ima na teritoriji cele Republike Srbije u privrednim sudovima. Zavisno od potrebe, broj izvršitelja moći će da se povećava. Osim toga, sudeći po podacima iz okruženja, očekuje se da uvođenje profesionalnih izvršilaca rezultira stopom naplate između 30% i 40%. Konačno, uz poboljšan stepen naplate kod prinudnog izvršenja, stručnjaci iz susednih država navode da je po uvođenju efikasnijeg sistema profesionalnog izvršenja došlo i do značajnog povećanja dobrovoljnog ispunjenja obaveza.
Izvor: doboš redakcija. Korišćeni podaci sa veb stranice www.spresudenadela.rs
