Jedno od najčešćih pitanja koje nam korisnici doboša upućuju odnosi se na osnov po kome su banke, kao poverioci, ovlašćene da prodaju nekretninu, pri čemu se naši korisnici pitaju i da li je banka kao takva upisana u listu nepokretnosti. U periodu koji sledi potrudićemo se da vam približimo pravne osnove koji ovlašćuju poverioce (banke) da zahtevaju od suda ili da sami sprovode prodaju nepokretnosti.
U današnjem tekstu fokusiraćemo se na jedan do sada relativno redak način pr
enosa svojine sa dužnika na banku kao poverioca, jer je postojeći trend sudske prakse pokazao da će ovakvi postupci uzeti maha u budućnosti.
Usled vrlo često loših procena sudskih veštaka o tržišnoj vrednosti nekretnina prilikom sprovođenja izvršnog postupka, dešava se da početni iznos cene prilikom javne aukcije nekretnine bude toliko visok da se ne pojavi niti jedan zainteresovani kupac. Isti slučaj može da se dogodi i kod pojedinih nekretnina čiji su položaj i namena takvi da zaista imaju vrlo visoku vrednost, ali na prvi pogled nedovoljno atraktivnu za kupce.
U skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, ukoliko prva javna prodaja nekretnine ne uspe, sud će na zahtev poverioca zakazati drugo ročište na kome se nepokretnost može prodati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod dve trećine te vrednosti. Od prvog do drugog ročišta mora proteći najmanje 30 dana.
Ukoliko se ispostavi da ni snižena cena nekretnine ne bude dovoljno atraktivna za kupce, pa se nekretnina ne proda ni na drugom ročištu za javnu prodaju, banka, kao izvršni poverilac ima pravo da predloži sudu da joj se rešenjem dosudi nekretnina. U slučaju da ne postoje neke procesne smetnje, sud će doneti rešenje kojim se takav zahtev usvaja, a smatraće se da je banka namirila svoje potraživanje u visini koja odgovara dvema trećinama procenjene vrednosti nekretnine.
Rešenje o dosuđenju ne može se pobijati posebnom žalbom, pa je sledeći korak podnošenje novog zahteva od strane banke kao poverioca sudu kojim se zahteva rešenje da joj se nekretnina preda i da se, po pravosnažnosti tog rešenja, u javnu knjigu upiše u njegovu korist pravo svojine.
Predmetnim rešenjem o predaji, sud nalaže nadležnom zemljišnoknjižnom registru da formalno izvrši upis prava svojine banke kao poverioca. Za razliku od rešenja o dosuđenju, na rešenje o predaji nekretnine postoji pravo žalbe, te se upis prava svojine može sprovesti tek po pravosnažnosti rešenja.
Na kraju ovog postupka, dužnik je dužan da napusti nekretninu i da iz nje iznese stvari koje se u njoj nalaze, a banka i formalno postaje vlasnik nekretnine i može dalje njome slobodno raspolagati i samostalno je prodavati.
U situacijama kada kupujete nepokretnost direktno od bane, a ne kroz sudski postupak, savetujemo da proverite da li je u nadležnom zemljišnoknižnom registru banka već upisana kao vlasnik nekretnine, kako biste sa sigurnošću znali da je napred navedeni postupak namirenja okončan i da je dužnik kao prethodni vlasnik nekretnine iskoristio pravo žalbe.
Podsećamo vas da svoja pitanja i dalje možete slati redakciji portala doboš, i to na adresu info@dobos.rs a nas stručni tim će se truditi da vam u najkraćem roku odgovori.
Izvor: doboš redakcija
