Vremena kada je Srbija bila prvak po ažurnosti u vraćanju kredita ostala su daleko za nama. Otkako je počela kriza pa do danas, broj građana i privrednika koji imaju teškoća da na vreme servisiraju svoje obaveze se utrostručio.
Podaci Udruženja banaka Srbije govore da problema s vraćanjem zajmova imaju svaki deseti građanin i svako četvrto preduzeće. Za pojedine zajmove i sami bankari znaju da će ih veoma teško naplatiti, a njihova jedina uloga u portfolijima je da opterećuju bilanse. Zato je Narodna banka Srbije došla na ideju da rastereti bilanse. Ideja je da se osnuje fond koji bi prihatio sva ta rizična potaživanja, a banke koje ih ustupe bi upravljale tim gubitnikom.
Bankarima bi na prvi pogled odgovaralo da se reše večitih dužnika. Kada bi se bilansi očistili od tih potraživanja, svi bismo dobili jasniju sliku o tome koliko je snažan bankarski sektor u Srbiji i svaka pojedina finansijska kuća. Ali... od velike je važnosti kako to da se uradi.
– Sređivanje stanja u toj oblasti i ideja da se potraživanja ne vode kao večno nenaplativa svakako da je dobra. Ali bi sve to moralo da se uradi transparentno – kaže međunarodni konsultant Milan Kovačević. – Umesto da se čeka formiranje takvog tela, i banke bi se same mogle potruditi da nešto urade. Recimo, da organizuju licitaciju takvih potraživanja pa ko da više neka ga preuzme. Tako bi se, recimo, dug mogao otkupljivati po jedan evro za svakih deset od zajma. Drugim rečima, bankari bi sami trebalo da to iniciraju i počnu da traže rešenje, pre nego ga ponudi država. Mada je jasno zašto se vlade svugde u svetu trude da spasu banke – tako se spasavaju ušteđevine građana, preduzeća i privredna aktivnost, radna mesta…
Među nenaplaćenim potraživanjima od banaka mnogo je imovine na koju su stavljene hipoteke ili upisana zaloga kao obezbeđenje za zajmove. Kada je s vraćanjem počelo da škripi, banke se nisu libile da takvu imovinu izlože prodaji. Sajt „Doboš„, na kojem banke, ali i lizing kuće to oglašavaju, prepun je tih primera. Tu su luksuzne vile i automobili pa proizvodne linije, stanovi, kamioni i niko da se javi da to kupi. Konsultant Kovačević objašnjava da će banke kod te imovine morati da revidiraju cenu. Kada se nešto ne proda iz dva ili tri puta na licitiranju ili nekoliko meseci od oglašavanja, treba smanjiti cenu.
– Ne verujem da će banke biti oduševljene tom idejom. One same se veoma teško odlučuju na to da smanje iznos ili da idu na otpis potraživanja, čak i kada je jasno da će dužnik teško moći da serivisira obaveze – kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić. – S druge strane, dobro je što bi se u tom slučaju tačno znalo kolika je loša aktiva naših banaka pa bi se i na njih i njihove mogućnosti gledalo drugačije nego sada.
Sigurno je da među obezbeđenjima i dugovanjima ima svega i svačega: atraktivnih placeva u užim gradskim jezgrima, starih zgrada na takvim lokacijama, njiva, pašnjaka i vinograda. Sve to u ova krizna vremena teško nalazi cenu koju bankari priželjkuju. S druge strane, u većini kuća osnovanih stranim kapitalom imaju iskustva s tranzicijom, znaju da vrednost nekretnina, a posebno zemljišta, raste kako se zemlja približava Evropskoj uniji. Zato i ne žure s licitacijama, smanjenjem cena, otpisom i sličnim merama koje se primenjuju u zemljama tržišne privrede. Tačnije, bankari se nadaju da bi to, ako nije već kredit koji donosi prihod od kamate, jednog dana moglo postati unosna investicija. S druge strane, beskrajno čekanje može doneti problem koji je već na pomolu. Jer, kako je nedavno primetio generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, banke ne mogu biti zdrave ako je privreda bolesna.
I drugi su to radili
Za čišćenjem bilansa banaka osnivanjem fonda ili banke za nenaplative kredite već su posegle Hrvatska i Španija. Bilo bi zanimljivo pre konačnog rešenja proučiti njihova iskustva. Posebno što su tu i bivše SFRJ republike. Slovenija je za sada napisala zakon na tu temu, a izgleda da će pre konačne primene ići na referendum.
Izvor: Portal Dnevnik.rs (29.11.2012.)
