Banke oduzele 500 kuća i stanova, usled neizmirenja rata za stambene kredite. Tek je jedna desetina takvih nekretnina prodata u period od osam godina. Eksperti za tržišta nekretnina savetuju da fizička lica, onog momenta kada shvate da nisu u stanju da redovno isplaćuju rate, prodaju nepokretnost pre aktiviranja hipoteke.
Usled neplaćanja rata za stambene kredite, banke su bile primorane da oduzmu 500 kuća i stanova. Tek jedna desetina takvih nekretnina prodata je u periodu od osam godina, podaci su Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Bankari nisu voljni da govore o broju problematičnih kredita za nekretnine, ali je na interner portalima banaka sve više oglasa za prodaju ove vrste predmeta.
Pre šest godina Igoru Ljubinkoviću je odobren bankarski kredit za stan. U tom trenutku iznos mesečne rate iznosila je 370 evra, a danas je 560 evra. S plaćanjem je u kašnjenju tri meseca.
"Ja nisam u stanju to da plaćam, moj posao je oslabio, u pregovorima sam sa bankom, trudimo se da iznađemo neko rešenje. Ukolik ne platim zadnje tri rate koje dugujem banci, ulediće aktiviranj hipoteku i moraću da napustim stan", priča Igor.
U situaciji poput ove našlo se još 500 građana, nad čijim stanovima i kućama je banka aktivirala hipoteku. Njaveći broj banaka o tome ne želi da priča, a na razgovor su pristale one banke koje nemaju preveliki broj problematičnih stambenih kredita.
"Banka će se truditi da prvo proveri u čemu je problem, da vidi zbog čega klijent nije u stanju da vraća dospele mesečne obaveze, da ustanovi neki možda preračunat tempo otplate kredita, eventualno uvede neki poček ili neki sličan vid pomoći koji će klijentu obezbediti da prebrodi taj period krize", kaže član IO Sosijete ženeral banke Miroslav Rebić.
Za stambeni kredit od 50.000 evra odobren na period od 30 godina, banci odlazi 20.000 evra na ime kamate. Zbog otežanog plaćanja rata i visokih kamata, interesovanje za stambene kredite je umanjeno.
"Neka opša situacija je osnovni krivac za činjenicu da sve veći broj ljudi ostaje bez posla, oni koji su i dalje u radnom odnosu njihova plata u dinarima se ne menja, znači nije rasla, nije korigovana prema rastu kursa evra i onda ni zaposleni ne mogu da ispune te kriterijume za odobravanje stambenih kredita", izjavljuje Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva".
Novinarka koja se bavi ekonomskim temama Ruža Ćirković kaže da se tržište nekretnina u Srbiji nikada nije prilagodilo razvoju ekonomske situacije.
"Stambeni objekt su uvek u Beogradu koštali, na primer, kao stanovi u Minhenu, uprkos činjenici da je prosečna plata u Beogradu recimo 40.000 hiljada dinara, a u Nemačkoj 2.000 evra", kaže Ćirkovićeva.
U Nacionalnoj korporaciji osigurano je preko 75.000 stambenih kredita.
"Nije moguće reći da trend rasta kredita sa kašnjenjem u otplati ne postoji, ali u skladu sa društveno-ekonomskim trenutkom rast je i dalje pristojno mali. Korporacija je započela otplatu za nešto više od 500 dospelih kredita, od kojih je nekih 50 nekretnina prodato. Korporacija je pripremljena i za situacije u kojima je veći broj problematičnih kredita", poruka je iz Nacionalne korporacije.
Eksperti za tržište nekretnina savetuju da se fizička lica, čim shvate da nisu u stanju da redovno plaćaju rate, najpre obrate ličnom bankaru, a posle toga pristupe prodaji nekretnina pre aktiviranja hipoteke. U tom slučaju, veća je verovatnoća da će prodavac dobiti mnogo više novca nego da se stan ili kuća prodaju na javnoj licitaciji.
Izvor: portal RTS.rs (28.11.2013.)
