Privrednicima u Srbiji sve je teže da vraćaju kredite. Od ukupng iznosa od 1.414,72 milijardi dinara kredita koji se otplaćuje, u kašnjenju je 15,4 odsto.
Prema procenama petina zajmova kod nas je nenaplativa. U kojoj meri su za nastali problem krivi bankari a koliko klijenti? Ne tako davno se moglo čuti da su se krediti odobravali uz zaloge na šerpe, lonce, poklopce pa ispada da su kod nas banakari postupali prilično neoprezno.
Činjenica je da su bankari ranije najviše voleli hipoteke na nekretnine. Tržište nekretnina stagnira, a nekretnine veće vrednosti teško je prodati i po nižim cenama. Zato se bankari često opredeljuju za pokretne stvari. Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima vodi kod nas Agencija za privredne registre. Podaci Agencije govore da je ukupan iznos tako obezbeđenih potraživanja 5,731 milijardi dinara. Najveći udeo u sredstvima obezbeđenja upisale su banke – 13.526 predmeta, ili 73,46 odsto.
Od pokretnih stvari su najatraženija vozila, slede mašine i oprema – 21,93 odsto pa prava potraživanja i druga imovinska prava – 13,96 odsto. Tu su i domaće životinje, koje učestvuju sa 7,51 odsto.
Šta se događa kada dužnik ne vrati kredit? Banka ili drugi poverilac pristupa prinudnoj naplati, a to znači da se pristupa i prodaji predmeta zaloge. Oni se, već tradicionalno, mogu naći na sajtu „Doboš“, a sem mašina i nekretnina, tu se nude i TV prijemnik za 14 evra, bicikl za 13 evra, sto i metalne stolice za 49 evra. Tu su i umetničke slike, koje se prodaju neposrednom pogodbom, a potencijalni kupci mogu da biraju hoće li ulje na platnu ili grafiku. Veš-mašina je 9.000 dinara, a ljuljaška 4.000.
Banke koje rade u Srbiji su mahom osnovane stranim kapitalom. One rade procenu kreditnog rizika jednako kao što se postupa i u Evropskoj uniji, tačnije taj deo posla je u našem sektoru u potpunosti usklađen s EU. Međutim u Srbiji je malo kvalitetnih klijenata pa bankari stavljaju akcenat na nekoliko jakih. U slučaju kada kod tih kompanija dođe do problema, onda je on stvarno teško rešiv. Ne treba zaboraviti činjenicu da su bankari konstantno pod pritiskom da plasiraju novac i pronađu kvalitetne klijente. To drugo kod nas nije lako naći i svodi se na mali broj kompanija.
O tome kako se profesionalno obavlja procena rizika Mališa Đukić iz Beogradske bankarske akademije kaže:
– Instrumenti obezbeđenja rizika zavise od visine iznosa samog zajma i roka vraćanja – navodi Đukić. – Što su oni viši, odnosno duži, i obezbeđenje mora da bude više vrednosti kako bi se osigurala naplativost. Pri proceni ocenjuje se rizik klijenta, obraća pažnja da li izmiruje svoje obaveze redovno, i to ne samo prema bankama već recimo i kod poreske uprave. Gleda se, zatim, finansijska pozadina poslovanja te poslovni kapacitet. Ta procena rizika je slična i kod nas i u svetu.
Izvor: portal Dnevnik.rs (21.02.2014.)
